Приключения Тома Сойера

The Adventures of Tom Sawyer

   Глава семнадцатая
ПИРАТЫ ПРИСУТСТВУЮТ НА СОБСТВЕННЫХ ПОХОРОНАХ

   CHAPTER XVII

   Совсем не так весело было в маленьком городе в тот тихий субботний вечер. Тетя Полли, Мери, Сид и вся семья миссис Гарпер со скорбью, обливаясь слезами, надела глубокий траур. В городке всегда было не слишком-то шумно, но теперь в нем царила небывалая тишина. Жители занимались своими обычными делами кое-как, с рассеянным видом, мало разговаривали и часто вздыхали. Даже детям субботний отдых, казалось, был в тягость. Игры у них не клеились и понемногу прекращались сами собой.

   BUT there was no hilarity in the little town that same tranquil Saturday afternoon. The Harpers, and Aunt Polly's family, were being put into mourning, with great grief and many tears. An unusual quiet possessed the village, although it was ordinarily quiet enough, in all conscience. The villagers conducted their concerns with an absent air, and talked little; but they sighed often. The Saturday holiday seemed a burden to the children. They had no heart in their sports, and gradually gave them up.

   К концу дня Бекки Тэчер грустно бродила одна по опустелому школьному двору и чувствовала себя очень несчастной. Там не нашлось ничего, что могло бы ее утешить.

   In the afternoon Becky Thatcher found herself moping about the deserted schoolhouse yard, and feeling very melancholy. But she found nothing there to comfort her. She soliloquized:

   “Ох, если бы у меня была хоть та медная шишечка! — думала она. — Ничего у меня не осталось на память о нем…”

    Бекки подавила рыдания.

   "Oh, if I only had a brass andiron-knob again! But I haven't got anything now to remember him by." And she choked back a little sob.

   Вдруг она остановилась и сказала себе:

   Presently she stopped, and said to herself:

   — Это как раз тут и было… О, если бы тот разговор повторился опять, я ни за что, ни за что на свете не сказала бы ему того, что сказала! Но его нет, и я никогда, никогда, никогда не увижу его!

   "It was right here. Oh, if it was to do over again, I wouldn't say that--I wouldn't say it for the whole world. But he's gone now; I'll never, never, never see him any more."

   Эта мысль окончательно сразила ее, и она удалилась в слезах. Потом пришла целая ватага ребят, школьных товарищей Тома и Джо, и все, глядя через забор и понизив голос из уважения к погибшим, вспоминали, как Том сделал то-то и то-то — в последний раз, когда они видели его, — и что сказал Джо, причем в любом, самом незначительном слове им чудилось зловещее пророчество. И каждый в точности указывал место, где стояли погибшие мальчики, и прибавлял при этом: “А я стоял вот так, как сейчас стою, а он — как ты стоишь, совсем близко, и он улыбнулся вот так, и на меня вдруг точно что-то нашло — так вдруг жутко стало, понимаете? Ну, тогда я, конечно, ничего не знал, а теперь вижу, в чем дело!”

   This thought broke her down, and she wandered away, with tears rolling down her cheeks. Then quite a group of boys and girls--playmates of Tom's and Joe's--came by, and stood looking over the paling fence and talking in reverent tones of how Tom did so-and-so the last time they saw him, and how Joe said this and that small trifle (pregnant with awful prophecy, as they could easily see now!)--and each speaker pointed out the exact spot where the lost lads stood at the time, and then added something like "and I was a-standing just so--just as I am now, and as if you was him--I was as close as that--and he smiled, just this way--and then something seemed to go all over me, like--awful, you know--and I never thought what it meant, of course, but I can see now!"

   Поднялся спор о том, кто в последний раз видел погибших живыми; многие приписывали эту печальную честь себе, причем слова их более или менее опровергались показаниями прочих свидетелей; когда же, наконец, было дознано, кто последний видел покойных и разговаривал с ними, эти счастливцы преисполнились важности, а все остальные глазели на них, разинув рты, и завидовали. Один бедный малый, не найдя ничего лучшего, объявил не без гордости:

   Then there was a dispute about who saw the dead boys last in life, and many claimed that dismal distinction, and offered evidences, more or less tampered with by the witness; and when it was ultimately decided who did see the departed last, and exchanged the last words with them, the lucky parties took upon themselves a sort of sacred importance, and were gaped at and envied by all the rest. One poor chap, who had no other grandeur to offer, said with tolerably manifest pride in the remembrance:

   — А меня Том Сойер здорово отколотил как-то раз!

   "Well, Tom Sawyer he licked me once."

   Но его попытка покрыть себя славой не увенчалась успехом. Ведь то же могли сказать о себе чуть не все остальные мальчишки, так что лавры его оказались дешевыми. Школьники разошлись, продолжая благоговейно вспоминать о погибших героях.

   But that bid for glory was a failure. Most of the boys could say that, and so that cheapened the distinction too much. The group loitered away, still recalling memories of the lost heroes, in awed voices.

   На другое утро, когда кончился урок в воскресной школе, церковный колокол зазвонил не так, как всегда, а медленно и очень печально. Эти плачущие, похоронные звуки, казалось, вполне подходили к тихой задумчивости, которая царила в природе в то тихое воскресное утро. Горожане стали собираться в церкви, останавливаясь на паперти, чтобы шепотом потолковать о печальном событии. Но в самой церкви уже никто не шушукался. Тишину нарушало лишь унылое шуршание платьев, когда женщины пробирались к своим скамьям. Никто не мог припомнить, чтобы маленькая церковь была когда-нибудь так полна. И какое наступило напряженное, полное ожидания безмолвие, когда в церковь вошла тетя Полли, за нею Мери и Сид, за ними семейство Гарперов — все в глубочайшем трауре… Молящиеся, как один человек, — в том числе и старый священник, — почтительно встали и стояли до тех пор, пока осиротелые родственники погибших усаживались на передней скамье. Затем опять наступило многозначительное молчание, прерываемое лишь глухими рыданиями, а потом священник простер руки и начал молиться. Пропели трогательный гимн, за которым последовал текст: “Я есмь воскресение и жизнь”.

   When the Sunday-school hour was finished, the next morning, the bell began to toll, instead of ringing in the usual way. It was a very still Sabbath, and the mournful sound seemed in keeping with the musing hush that lay upon nature. The villagers began to gather, loitering a moment in the vestibule to converse in whispers about the sad event. But there was no whispering in the house; only the funereal rustling of dresses as the women gathered to their seats disturbed the silence there. None could remember when the little church had been so full before. There was finally a waiting pause, an expectant dumbness, and then Aunt Polly entered, followed by Sid and Mary, and they by the Harper family, all in deep black, and the whole congregation, the old minister as well, rose reverently and stood until the mourners were seated in the front pew. There was another communing silence, broken at intervals by muffled sobs, and then the minister spread his hands abroad and prayed. A moving hymn was sung, and the text followed: "I am the Resurrection and the Life."

   Затем началась проповедь, и священник в горячей речи стал превозносить погибших мальчиков; он изобразил их такими добрыми, даровитыми, умными, что в церкви не осталось ни одного человека, который не почувствовал бы угрызений совести; каждый спрашивал себя: как же могло случиться, что он не заметил великих достоинств этих несчастных детей и видел только их недостатки?

    Священник рассказал несколько умилительных случаев из их жизни: у мальчиков, оказывается, был нежный, великодушный характер; слушатели легко могли теперь убедиться, как благородны и прекрасны были поступки необыкновенных детей, и вспоминали со скорбью, что, покуда эти дети были живы, те же самые поступки казались такими озорными проделками, за которые надо было выпороть хорошим ремнем. Речь священника становилась все трогательнее, публика все больше умилялась, и наконец все единодушно присоединились к рыданиям родственников, и сам священник, не сдержав своих чувств, прослезился на кафедре.

   As the service proceeded, the clergyman drew such pictures of the graces, the winning ways, and the rare promise of the lost lads that every soul there, thinking he recognized these pictures, felt a pang in remembering that he had persistently blinded himself to them always before, and had as persistently seen only faults and flaws in the poor boys. The minister related many a touching incident in the lives of the departed, too, which illustrated their sweet, generous natures, and the people could easily see, now, how noble and beautiful those episodes were, and remembered with grief that at the time they occurred they had seemed rank rascalities, well deserving of the cowhide. The congregation became more and more moved, as the pathetic tale went on, till at last the whole company broke down and joined the weeping mourners in a chorus of anguished sobs, the preacher himself giving way to his feelings, and crying in the pulpit.

   На хорах послышался шум, на который никто не обратил внимания; через минуту скрипнула входная дверь. Священник отнял платок от залитых слезами глаз и… остолбенел! Сначала одна пара глаз, потом другая последовала за взглядом священника, а потом все присутствующие, охваченные единым порывом, поднялись со своих мест и в изумлении глядели, как три утопленника маршируют по среднему проходу между скамьями: впереди Том, за ним Джо, а сзади смущенный, растерянный Гек, в обвислых лохмотьях. Они все время сидели на пустых хорах, слушая надгробную речь о самих себе!

   There was a rustle in the gallery, which nobody noticed; a moment later the church door creaked; the minister raised his streaming eyes above his handkerchief, and stood transfixed! First one and then another pair of eyes followed the minister's, and then almost with one impulse the congregation rose and stared while the three dead boys came marching up the aisle, Tom in the lead, Joe next, and Huck, a ruin of drooping rags, sneaking sheepishly in the rear! They had been hid in the unused gallery listening to their own funeral sermon!

   Тетя Полли, Мери, и Гарперы кинулись к своим воскресшим любимцам, душили их поцелуями и благодарили господа бога за их спасение, а бедный Гек стоял сконфуженный, не зная, что ему делать и куда деваться от стольких неприязненных взглядов. Он озирался по сторонам и уже хотел было улизнуть, когда Том схватил его и сказал тете Полли:

   Aunt Polly, Mary, and the Harpers threw themselves upon their restored ones, smothered them with kisses and poured out thanksgivings, while poor Huck stood abashed and uncomfortable, not knowing exactly what to do or where to hide from so many unwelcoming eyes. He wavered, and started to slink away, but Tom seized him and said:

   — Это никуда не годится! Кто-нибудь должен же обрадоваться Геку!

   "Aunt Polly, it ain't fair. Somebody's got to be glad to see Huck."

   — И обрадуются, непременно обрадуются! Я первая очень рада, что вижу его, бедного сиротку!

    И тетя Полли принялась осыпать мальчика ласками, которые еще сильнее смутили его.

   "And so they shall. I'm glad to see him, poor motherless thing!" And the loving attentions Aunt Polly lavished upon him were the one thing capable of making him more uncomfortable than he was before.

   Вдруг священник изо всех сил закричал:

    — Восхвалим господа за все его щедроты и милости! От всего сердца воспоем ему славу!

   Suddenly the minister shouted at the top of his voice: "Praise God from whom all blessings flow--sing!--and put your hearts in it!"

   И все запели. Весело звучал старинный благодарственный гимн, потрясая стропила церкви, — и Том Сойер, морской пират, оглядываясь на завидовавших ему сверстников, сознавал в душе, что это лучшая минута его жизни.

   And they did. Old Hundred swelled up with a triumphant burst, and while it shook the rafters Tom Sawyer the Pirate looked around upon the envying juveniles about him and confessed in his heart that this was the proudest moment of his life.

   Расходясь по домам, прихожане говорили друг другу, что хотя их и обманули бесстыдно, но они, пожалуй, готовы снова очутиться в дураках, лишь бы еще раз услышать благодарственный гимн, исполненный с таким одушевлением.

   As the "sold" congregation trooped out they said they would almost be willing to be made ridiculous again to hear Old Hundred sung like that once more.

   В этот день Том получил столько тумаков и поцелуев, — в зависимости от изменчивого настроения тети Полли, — что хватило бы на целый год, и едва ли он мог бы сказать, в чем сильнее выражалась теткина любовь к нему и благодарность богу — в поцелуях или в тумаках.

   Tom got more cuffs and kisses that day--according to Aunt Polly's varying moods--than he had earned before in a year; and he hardly knew which expressed the most gratefulness to God and affection for himself.