Приключения Тома Сойера

The Adventures of Tom Sawyer

   Глава вторая
ВЕЛИКОЛЕПНЫЙ МАЛЯР

   CHAPTER II

   Наступила суббота. Летняя природа сияла — свежая, кипящая жизнью. В каждом сердце звенела песня, а если сердце было молодое, песня изливалась из уст. Радость была на каждом лице, каждый шагал упруго и бодро. Белые акации стояли в цвету и наполняли воздух ароматом. Кардифская гора, возвышавшаяся над городом, покрылась зеленью. Издали она казалась Обетованной землей — чудесной, безмятежной, заманчивой.

   SATURDAY morning was come, and all the summer world was bright and fresh, and brimming with life. There was a song in every heart; and if the heart was young the music issued at the lips. There was cheer in every face and a spring in every step. The locust-trees were in bloom and the fragrance of the blossoms filled the air. Cardiff Hill, beyond the village and above it, was green with vegetation and it lay just far enough away to seem a Delectable Land, dreamy, reposeful, and inviting.

   Том вышел на улицу с ведром известки и длинной кистью. Он окинул взглядом забор, и радость в одно мгновенье улетела у него из души, и там — воцарилась тоска. Тридцать ярдов[4] деревянного забора в девять футов вышины! Жизнь показалась ему бессмыслицей, существование — тяжелою ношею. Со вздохом обмакнул он кисть в известку, провел ею по верхней доске, потом проделал то же самое снова и остановился: как ничтожна белая полоска по сравнению с огромным пространством некрашеного забора! В отчаянии он опустился на землю под деревом. Из ворот выбежал вприпрыжку Джим. В руке у него было жестяное ведро. Он напевал песенку “Девушки Буффало”. Ходить за водой к городскому насосу Том всегда считал неприятным занятием, но сейчас он взглянул на это дело иначе. От вспомнил, что у насоса всегда собирается много народу: белые, мулаты,[5] чернокожие; мальчишки и девчонки в ожидании своей очереди сидят, отдыхают, ведут меновую торговлю игрушками, ссорятся, дерутся, балуются. Он вспомнил также, что хотя до насоса было не более полутораста шагов, Джим никогда не возвращался домой раньше чем через час, да и то почти всегда приходилось бегать за ним.

   Tom appeared on the sidewalk with a bucket of whitewash and a long-handled brush. He surveyed the fence, and all gladness left him and a deep melancholy settled down upon his spirit. Thirty yards of board fence nine feet high. Life to him seemed hollow, and existence but a burden. Sighing, he dipped his brush and passed it along the topmost plank; repeated the operation; did it again; compared the insignificant whitewashed streak with the far-reaching continent of unwhitewashed fence, and sat down on a tree-box discouraged. Jim came skipping out at the gate with a tin pail, and singing Buffalo Gals. Bringing water from the town pump had always been hateful work in Tom's eyes, before, but now it did not strike him so. He remembered that there was company at the pump. White, mulatto, and negro boys and girls were always there waiting their turns, resting, trading playthings, quarrelling, fighting, skylarking. And he remembered that although the pump was only a hundred and fifty yards off, Jim never got back with a bucket of water under an hour--and even then somebody generally had to go after him. Tom said:

   — Слушай-ка, Джим, — сказал Том, — хочешь, побели тут немножко, а за водою сбегаю я.

   "Say, Jim, I'll fetch the water if you'll whitewash some."

   Джим покачал головой и сказал:

   Jim shook his head and said:

   — Не могу, масса[6] Том! Старая хозяйка велела, чтобы я шел прямо к насосу и ни с кем не останавливался по пути. Она говорит: “Я уж знаю, говорит, что масса Том будет звать тебя белить забор, так ты его не слушай, а иди своей дорогой”. Она говорит: “Я сама, говорит, пойду смотреть, как он будет белить”.

   "Can't, Mars Tom. Ole missis, she tole me I got to go an' git dis water an' not stop foolin' roun' wid anybody. She say she spec' Mars Tom gwine to ax me to whitewash, an' so she tole me go 'long an' 'tend to my own business--she 'lowed she'd 'tend to de whitewashin'."

   — А ты ее не слушай! Мало ли что она говорит, Джим! Давай сюда ведро, я мигом сбегаю. Она и не узнает.

   "Oh, never you mind what she said, Jim. That's the way she always talks. Gimme the bucket--I won't be gone only a a minute. She won't ever know."

   — Ой, боюсь, масса Том, боюсь старой миссис! Она мне голову оторвет, ей-богу, оторвет!

   "Oh, I dasn't, Mars Tom. Ole missis she'd take an' tar de head off'n me. 'Deed she would."

   — Она! Да она пальцем никого не тронет, разве что стукнет наперстком по голове — вот и все! Кто же на это обращает внимание? Говорит она, правда, очень злые слова, ну, да ведь от слов не больно, если только она при этом не плачет. Джим, я дам тебе шарик. Я дам тебе мой белый алебастровый шарик.

   "She! She never licks anybody--whacks 'em over the head with her thimble--and who cares for that, I'd like to know. She talks awful, but talk don't hurt--anyways it don't if she don't cry. Jim, I'll give you a marvel. I'll give you a white alley!"

   Джим начал колебаться.

   Jim began to waver.

   — Белый шарик, Джим, отличный белый шарик!

   "White alley, Jim! And it's a bully taw."

   — Так-то оно так, вещь отличная! А только все-таки, масса Том, я крепко боюсь старой миссис.

   "My! Dat's a mighty gay marvel, I tell you! But Mars Tom I's powerful 'fraid ole missis--"

   — И к тому же, если ты захочешь, я покажу тебе мой волдырь на ноге.

   "And besides, if you will I'll show you my sore toe."

   Джим был всего только человек и не мог не поддаться такому соблазну. Он поставил ведро на землю, взял алебастровый шарик и, пылая любопытством, смотрел, как Том разбинтовывает палец ноги, но через минуту уже мчался по улице с ведром в руке и мучительной болью в затылке, между тем как Том принялся деятельно мазать забор, а тетушка покидала поле битвы с туфлей в руке и торжеством во взоре.

   Jim was only human--this attraction was too much for him. He put down his pail, took the white alley, and bent over the toe with absorbing interest while the bandage was being unwound. In another moment he was flying down the street with his pail and a tingling rear, Tom was whitewashing with vigor, and Aunt Polly was retiring from the field with a slipper in her hand and triumph in her eye.

   Но энергии хватило у Тома ненадолго. Он вспомнил, как весело собирался провести этот день, и на сердце у него стало еще тяжелее. Скоро другие мальчики, свободные от всяких трудов, выбегут на улицу гулять и резвиться. У них, конечно, затеяны разные веселые игры, и все они будут издеваться над ним за то, что ему приходится так тяжко работать. Самая мысль об этом жгла его, как огонь. Он вынул из карманов свои сокровища и стал рассматривать их: обломки игрушек, шарики и тому подобная рухлядь; всей этой дребедени, пожалуй, достаточно, чтобы оплатить три—четыре минуты чужого труда, но, конечно, за нее не купишь и получаса свободы! Он снова убрал свое жалкое имущество в карман и отказался от мысли о подкупе. Никто из мальчишек не станет работать за такую нищенскую плату. И вдруг в эту черную минуту отчаяния на Тома снизошло вдохновение! Именно вдохновение, не меньше — блестящая, гениальная мысль.

   But Tom's energy did not last. He began to think of the fun he had planned for this day, and his sorrows multiplied. Soon the free boys would come tripping along on all sorts of delicious expeditions, and they would make a world of fun of him for having to work--the very thought of it burnt him like fire. He got out his worldly wealth and examined it--bits of toys, marbles, and trash; enough to buy an exchange of work, maybe, but not half enough to buy so much as half an hour of pure freedom. So he returned his straitened means to his pocket, and gave up the idea of trying to buy the boys. At this dark and hopeless moment an inspiration burst upon him! Nothing less than a great, magnificent inspiration.

   Он взял кисть и спокойно принялся за работу. Вот вдали показался Бен Роджерс, тот самый мальчишка, насмешек которого он боялся больше всего. Бен не шел, а прыгал, скакал и приплясывал — верный знак, что на душе у него легко и что он многого ждет от предстоящего дня. Он грыз яблоко и время от времени издавал протяжный мелодический свист, за которым следовали звуки на самых низких нотах: “дин-дон-дон, дин-дон-дон”, так как Бен изображал пароход. Подойдя ближе, он убавил скорость, стал посреди улицы и принялся, не торопясь, заворачивать, осторожно, с надлежащею важностью, потому что представлял собою “Большую Миссури”, сидящую в воде на девять футов. Он был и пароход, и капитан, и сигнальный колокол в одно и то же время, так что ему приходилось воображать, будто он стоит на своем собственном мостике, отдает себе команду и сам же выполняет ее.

   He took up his brush and went tranquilly to work. Ben Rogers hove in sight presently--the very boy, of all boys, whose ridicule he had been dreading. Ben's gait was the hop-skip-and-jump--proof enough that his heart was light and his anticipations high. He was eating an apple, and giving a long, melodious whoop, at intervals, followed by a deep-toned ding-dong-dong, ding-dong-dong, for he was personating a steamboat. As he drew near, he slackened speed, took the middle of the street, leaned far over to starboard and rounded to ponderously and with laborious pomp and circumstance--for he was personating the Big Missouri, and considered himself to be drawing nine feet of water. He was boat and captain and engine-bells combined, so he had to imagine himself standing on his own hurricane-deck giving the orders and executing them:

   — Стоп, машина, сэр! Динь-дилинь, динь-дилинь-динь!

    Пароход медленно сошел с середины дороги, и стал приближаться к тротуару.

   "Stop her, sir! Ting-a-ling-ling!" The headway ran almost out, and he drew up slowly toward the sidewalk.

   — Задний ход! Дилинь-дилинь-динь!

    Обе его руки вытянулись и крепко прижались к бокам.

   "Ship up to back! Ting-a-ling-ling!" His arms straightened and stiffened down his sides.

   — Задний ход! Право руля! Тш, дилинь-линь! Чшш-чшш-чшш!

    Правая рука величаво описывала большие круги, потому что она представляла собой колесо в сорок футов.

   "Set her back on the stabboard! Ting-a-ling-ling! Chow! ch-chow-wow! Chow!" His right hand, mean-time, describing stately circles--for it was representing a forty-foot wheel.

   — Лево на борт! Лево руля! Дилинь-динь-динь! Чшш-чшш-чшш!

    Теперь левая рука начала описывать такие же круги.

   "Let her go back on the labboard! Ting-a-ling-ling! Chow-ch-chow-chow!" The left hand began to describe circles.

   — Стоп, правый борт! Дилинь-динь-динь! Стоп, левый борт! Вперед и направо! Стоп! — Малый ход! Динь дилинь! Чуу-чуу-у! Отдай конец! Да живей, пошевеливайся! Эй, ты, на берегу! Чего стоишь! Принимай канат! Носовой швартов![7] Накидывай петлю на столб! Задний швартов! А теперь отпусти! Машина остановлена, сэр! Дилинь-динь-динь! Шт! шт! шт! (Машина выпускала пары.)

   "Stop the stabboard! Ting-a-ling-ling! Stop the labboard! Come ahead on the stabboard! Stop her! Let your outside turn over slow! Ting-a-ling-ling! Chow-ow-ow! Get out that head-line! lively now! Come--out with your spring-line--what're you about there! Take a turn round that stump with the bight of it! Stand by that stage, now--let her go! Done with the engines, sir! Ting-a-ling-ling! SH'T! S'H'T! SH'T!" (trying the gauge-cocks).

   Том продолжал работать, не обращая на пароход никакого внимания. Бен уставился на него и через минуту сказал:

    — Ага! Попался!

   Tom went on whitewashing--paid no attention to the steamboat. Ben stared a moment and then said: "Hi-Yi! You're up a stump, ain't you!"

   Ответа не было. Том глазами художника созерцал свой последний мазок, потом осторожно провел кистью опять и вновь откинулся назад — полюбовался. Бен подошел, и встал рядом. У Тома слюнки потекли при виде яблока, но он как ни в чем не бывало упорно продолжал свою работу. Бен оказал:

   No answer. Tom surveyed his last touch with the eye of an artist, then he gave his brush another gentle sweep and surveyed the result, as before. Ben ranged up alongside of him. Tom's mouth watered for the apple, but he stuck to his work. Ben said:

   — Что, брат, заставляют работать?

   "Hello, old chap, you got to work, hey?"

   Том круто повернулся к нему:

   Tom wheeled suddenly and said:

   — А, это ты, Бен! Я и не заметил.

   "Why, it's you, Ben! I warn't noticing."

   — Слушай-ка, я иду купаться… да, купаться! Небось и тебе хочется, а? Но тебе, конечно, нельзя, придется работать. Ну конечно, еще бы!

   "Say--I'm going in a-swimming, I am. Don't you wish you could? But of course you'd druther work--wouldn't you? Course you would!"

   Том посмотрел на него и сказал:

   Tom contemplated the boy a bit, and said:

   — Что ты называешь работой?

   "What do you call work?"

   — А разве это не работа?

   "Why, ain't that work?"

   Том снова принялся белить забор и ответил небрежно:

   Tom resumed his whitewashing, and answered carelessly:

   — Может, работа, а может, и нет. Я знаю только одно: Тому Сойеру она по душе.

   "Well, maybe it is, and maybe it ain't. All I know, is, it suits Tom Sawyer."

   — Да что ты? Уж не хочешь ли ты оказать, что для тебя это занятие — приятное?

   "Oh come, now, you don't mean to let on that you like it?"

   Кисть продолжала гулять по забору.

   The brush continued to move.

   — Приятное? А что же в нем такого неприятного? Разве мальчикам каждый день достается белить заборы?

   "Like it? Well, I don't see why I oughtn't to like it. Does a boy get a chance to whitewash a fence every day?"

   Дело представилось в новом свете. Бен перестал грызть яблоко. Том с упоением художника водил кистью взад и вперед, отступал на несколько шагов, чтобы полюбоваться эффектом, там и сям добавлял штришок и снова критически осматривал сделанное, а Бен следил за каждым его движением, увлекаясь все больше и больше. Наконец оказал:

   That put the thing in a new light. Ben stopped nibbling his apple. Tom swept his brush daintily back and forth--stepped back to note the effect--added a touch here and there--criticised the effect again--Ben watching every move and getting more and more interested, more and more absorbed. Presently he said:

   — Слушай, Том, дай и мне побелить немножко!

   "Say, Tom, let me whitewash a little."

   Том задумался и, казалось, был готов согласиться, но в последнюю минуту передумал:

   Tom considered, was about to consent; but he altered his mind:

   — Нет, нет, Бен… Все равно ничего не выйдет. Видишь ли, тетя Полли ужасно привередлива насчет этого забора: он ведь выходит на улицу. Будь это та сторона, что во двор, другое дело, но тут она страшно строга — надо белить очень и очень старательно. Из тысячи… даже, пожалуй, из двух тысяч мальчиков найдется только один, кто сумел бы выбелить его как следует.

   "No--no--I reckon it wouldn't hardly do, Ben. You see, Aunt Polly's awful particular about this fence--right here on the street, you know--but if it was the back fence I wouldn't mind and she wouldn't. Yes, she's awful particular about this fence; it's got to be done very careful; I reckon there ain't one boy in a thousand, maybe two thousand, that can do it the way it's got to be done."

   — Да что ты? Вот никогда бы не подумал. Дай мне только попробовать… ну хоть немножечко. Будь я на твоем месте, я б тебе дал. А, Том?

   "No--is that so? Oh come, now--lemme just try. Only just a little--I'd let you, if you was me, Tom."

   — Бен, я бы с радостью, честное слово, но тетя Полли… Вот Джим тоже хотел, да она не позволила. Просился и Сид — не пустила. Теперь ты понимаешь, как мне трудно доверить эту работу тебе? Если ты начнешь белить, да вдруг что-нибудь выйдет не так…

   "Ben, I'd like to, honest injun; but Aunt Polly--well, Jim wanted to do it, but she wouldn't let him; Sid wanted to do it, and she wouldn't let Sid. Now don't you see how I'm fixed? If you was to tackle this fence and anything was to happen to it--"

   — Вздор! Я буду стараться не хуже тебя. Мне бы только попробовать! Слушай: я дам тебе серединку вот этого яблока.

   "Oh, shucks, I'll be just as careful. Now lemme try. Say--I'll give you the core of my apple."

   — Ладно! Впрочем, нет, Бен, лучше не надо… боюсь я…

   "Well, here--No, Ben, now don't. I'm afeard--"

   — Я дам тебе все яблоко — все, что осталось.

   "I'll give you all of it!"

   Том вручил ему кисть с видимой неохотой, но с тайным восторгом в душе. И пока бывший пароход “Большая Миссури” трудился и потел на припеке, отставной художник сидел рядом в холодке на каком-то бочонке, болтал ногами, грыз яблоко и расставлял сети для других простаков. В простаках недостатка не было: мальчишки то и дело подходили к забору — подходили зубоскалить, а оставались белить. К тому времени, как Бен выбился из сил, Том уже продал вторую очередь Билли Фишеру за совсем нового бумажного змея; а когда и Фишер устал, его сменил Джонни Миллер, внеся в виде платы дохлую крысу на длинной веревочке, чтобы удобнее было эту крысу вертеть, — и так далее, и так далее, час за часом. К полудню Том из жалкого бедняка, каким он был утром, превратился в богача, буквально утопающего в роскоши. Кроме вещей, о которых мы сейчас говорили, у него оказались двенадцать алебастровых шариков, обломок зубной “гуделки”,[8] осколок синей бутылки, чтобы глядеть сквозь него, пушка, сделанная из катушки для ниток, ключ, который ничего не хотел отпирать, кусок мела, стеклянная пробка от графина, оловянный солдатик, пара головастиков, шесть хлопушек, одноглазый котенок, медная дверная ручка, собачий ошейник — без собаки, — рукоятка ножа, четыре апельсиновые корки и старая, сломанная оконная рама.

   Tom gave up the brush with reluctance in his face, but alacrity in his heart. And while the late steamer Big Missouri worked and sweated in the sun, the retired artist sat on a barrel in the shade close by, dangled his legs, munched his apple, and planned the slaughter of more innocents. There was no lack of material; boys happened along every little while; they came to jeer, but remained to whitewash. By the time Ben was fagged out, Tom had traded the next chance to Billy Fisher for a kite, in good repair; and when he played out, Johnny Miller bought in for a dead rat and a string to swing it with--and so on, and so on, hour after hour. And when the middle of the afternoon came, from being a poor poverty-stricken boy in the morning, Tom was literally rolling in wealth. He had besides the things before mentioned, twelve marbles, part of a jews-harp, a piece of blue bottle-glass to look through, a spool cannon, a key that wouldn't unlock anything, a fragment of chalk, a glass stopper of a decanter, a tin soldier, a couple of tadpoles, six fire-crackers, a kitten with only one eye, a brass door-knob, a dog-collar--but no dog--the handle of a knife, four pieces of orange-peel, and a dilapidated old window sash.

   Том приятно и весело провел время в большой компании, ничего не делая, а на заборе оказалось целых три слоя известки! Если бы известка не кончилась, он разорил бы всех мальчиков этого города.

   He had had a nice, good, idle time all the while--plenty of company--and the fence had three coats of whitewash on it! If he hadn't run out of whitewash he would have bankrupted every boy in the village.

   Том оказал себе, что, в сущности, жизнь не так уж пуста и ничтожна. Сам того не ведая, он открыл великий закон, управляющий поступками людей, а именно: для того чтобы человек или мальчик страстно захотел обладать какой-нибудь вещью, пусть эта вещь достанется ему возможно труднее. Если бы он был таким же великим мудрецом, как и автор этой книги, он понял бы, что Работа есть то, что мы обязаны делать, а Игра есть то, что мы не обязаны делать. И это помогло бы ему уразуметь, почему изготовлять бумажные цветы или, например, вертеть мельницу — работа, а сбивать кегли и восходить на Монблан[9] — удовольствие. В Англии есть богачи-джентльмены, которые в летние дни управляют четверкой, везущей омнибус за двадцать — тридцать миль, только потому, что это благородное занятие стоит им значительных денег; но, если бы им предложили жалованье за тот же нелегкий труд, развлечение стало бы работой, и они сейчас же отказались бы от нее.

   Tom said to himself that it was not such a hollow world, after all. He had discovered a great law of human action, without knowing it--namely, that in order to make a man or a boy covet a thing, it is only necessary to make the thing difficult to attain. If he had been a great and wise philosopher, like the writer of this book, he would now have comprehended that Work consists of whatever a body is obliged to do, and that Play consists of whatever a body is not obliged to do. And this would help him to understand why constructing artificial flowers or performing on a tread-mill is work, while rolling ten-pins or climbing Mont Blanc is only amusement. There are wealthy gentlemen in England who drive four-horse passenger-coaches twenty or thirty miles on a daily line, in the summer, because the privilege costs them considerable money; but if they were offered wages for the service, that would turn it into work and then they would resign.

   Некоторое время Том не двигался с места; он размышлял над той существенной переменой, какая произошла в его жизни, а потом направил свои стопы в главный штаб — рапортовать об окончании работы.

   The boy mused awhile over the substantial change which had taken place in his worldly circumstances, and then wended toward headquarters to report.